Šta je isplativije, web sajt ili mobilna aplikacija?

Dilme u biznisu su nešto svakidašnje, te ljudi s vremnom nauče u kom smeru treba da krenu. Ukoliko ste dugo godina u poslu i već posedujete neko iskustvo, a pre svega finansije, stičete i instikt da kada rizikujete – rizikujete na sigurno. Međutim, ukoliko pokrećete novi posao, nešto sto ne postoji ili postoji u nedovoljnoj meri, nalazite se na veoma klizavom terenu. Da biste znali u kom smeru treba da krenete, pre svega je potrebno da imate sreće da naiđete na prave ljude.

Razrada ideje ne zahteva samo smisao upotrebe proizvoda, a 90% preduzetnika pravi grešku fokusirajući se na stvaranje savršenog proizvoda. Ideju čuvaju strogo za sebe, čak i kada istražuju, to čine veoma diskretno, dvosmisleno, obično u krugu svojih prijatelja, gde i kada dođu u fazu da predstave svoju ideju; ne postave pitanje iz kog bi dobili koristan odgovor, već onaj odgovor koji žele da čuju. Obično je jasno predstave tek u odmakloj fazi, nakon dosta ulaganja.

Bez obzira što su vrsni u svojoj profesiji, što niko od njih neće pružiti bolju informaciju iz konkretne oblasti – ne postoji nikakva garancija da ce tržiste želeti baš njihov proizvod ili informaciju. Tržište bira ono što im ulije najviše poverenja i pojavi se u trenutku kada im je potrebno.

Ko kreira savršen proizvod?

Mišljanja sam da ideja može biti inovativna, međutim, u biznisu treba slediti proverene modele i rizik svesti na minimum. Najveće svetske kompanije, poslednjih 30 godina, maksimalno koriste istraživanje tržišta. To čine izbacivši u etar polu-proizvod uz dopuštenje da ljudi komentarišu, prepoznaju prednosti, pronađu mane ili nedostatke i oblikuju ga po sebi. Te informacije se sakupljaju i proizvod se koriguje, zatim ponovo vraća u etar kroz beta verzije, čime se dolazi do otkrivanja najsitnijih grešaka, a paraleno sa time uvećava broj korisnika, te finalna verzija ima već pripremljen teren. Savršen proizvod uvek kreira trzište, a ne tvorac ideje.

Da li je rizik uvek dobar(potreban)? I od koga treba tražiti savet?

U poslednjih par godina sve češće dobijamo zahteve za konsultovanje i saradnju u kreiranju ili razvoju raznih start up-ova. Klijenti dođu sa idejom koja već postoji, međutim, znaju šta tačno nedostaje tržištu i žele drugačiji pristup. Toliko veruju u svoju ideju, da su spremni da podignu kredit i inverstiraju 30, 50 hiljada evra, bez razmišljanja.

S obzirom da svoju ideju porede sa konkurentima koji imaju mobile aplikacije, logično je – razmišljaju o istoj. Prvo šta urade, pretraže firme koje se bave razvojem mobilnih aplikacija, zakažu sastanak – sačeka ih pozitivna reakcija, oduševljenje, vetar u leđa i uglavnom naveden primer sličnih start up-ova, koji su uložili sličnu sumu i vrlo brzo profitirali.

Naravno, svaka firma želi nove klijente, nove projekte i profit za sebe. Zašto bi odbili nekoga ko im je pokucao na vrata, spremio novac i već prelomio da je to jedini put?!

Prava adresa za savetovanje u ovom slučaju nisu programerske kompanije, već ljudi koji se razumeju u razvoj start up-ova, pokretanje i razvoj bisnisa, kristalisanja ideje i istraživanja tržišta.

Šta to treba da znate o mobilnim aplikacijama?

Razmislite, koliko je aplikacija kreirano, ako je svega 10ak uspešno? Verovatno i do hiljadu drugih, koje nisu uspele iz ovog ili onog razloga. Zatim, vlasnici najuspešnijih aplikacija su uglavnom investicione firme, koje imaju ozbiljno tržište, marketing i lanac promotera, šta više – jedna aplikacija gura drugu, gde je pokretanje od nule – sizifov posao.

Nakon kreiranja idejnog rešenja, dizajna aplikacija (ui/ux), razvoja aplikacije i plasiranja, potrebno je proći najmanje 10 revizija, kako bi se otklonili svi bagovi, propusti, stvari koje su se ukazale tek nakon korišcenja same aplikacije. Sama izrada traje 4-6 meseci. Testni period može trajati još toliko, a onda dolazi na red agonija sa apple store-om ili google-om, gde proces odobravanja, testiranja i prihvatanja aplikacije u prodavnicu može trajati i nekoliko meseci.

Hajde da saberemo troškove, koji su neizbežni za taj period:

• Troškovi firme
• troškovi kreiranja aplikacije,
• troškovi testiranja,
• troškovi registracije,
• troškovi marketinga,
• procenat koji uzima apple/google,
• porezi koje uzima država –

a aplikacija jos uvek nije ni zazivela.

Marketinški teren je spreman. Angažovano je desetine promotera, uticajnih, s nadom će da istog trenutka pretplatu platiti ogorman broj ljudi i da će aplikacija već doneti milionski profit.

Realnost je drugačija, u prvom periodu neće biti pretplatnika ili će ih biti toliko malo, da klijent doživljava razočarenje, da bi najviše voleo da vrati vreme i ni u šta od toga ne uloži. Međutim, novac je uložen, pozajmljen, nema nazad.

Idealno rešenje je apliakciju pustiti na besplatno korisšćenje svakome na par meseci, sa ciljem da se ljudi upoznaju sa aplikacijom, naviknu na nju, zavole je i preporuče nekome. Treba im se pokloniti neki početni nivo, možda čak i blago napredni, kako bi već duboko navučeni na uslugu, želeli još veći napredak edukacije ili igre.

Osnovni cilj takvog promo perioda treba biti kreiranje baze podatka, sakupljanja informacija korisnika, kojima bi se uz besplatan nivo puštale reklame. Ukoliko im reklame smetaju – mogu da se pretplate. Sa druge strane, opšte je pozanto da je mnogo veći profit od reklama, uz besplatno korišćenje, nego kada bi se svi pretplatili. Ali to je osnovna greska koju svi prave, ne želevši da ista daju besplatno.

Zašto je mobilna aplikacija pogrešan početak?

Uporedite izgradnju biznisa za izgradnjom nekog elitnog naselja. Da li investitor sagradi trideset zgrada, pa tek onda prodaje stanove? Ili sagradi tri zgrade, koje unapred proda i njima finansira osatale? Pored modela tržišnog oblikovanja proizvoda, ovo je takođe oproban metod ulaganja.

Aplikacija zahteva u startu velika ulaganja i svako ko misli da može da ima ios i android aplikaciju bez uloženih 50 000e i još skoro toliko u marketing – prevario se. Čak i tada niko ne garantuje da će se neko pretplatiti i želeti da bude korisnik baš te, u odnosu na neku drugu apliakciju.

Srž svega je ideja, kao i na početku, zato je mnogo pametnije kreirati web sajt, koji uz originalni dizjan, jasno određenu strukturu funkcionisanja, dobar kod i responsive – u potpunosti može odmeniti aplikaciju.

Zasto je web sajt provereno rešenje?

1. Takav web sajt može da se kreira za 2-3 meseca, uz sva testiranja, izmene i dorade.
2. Kostaće do 5000€ i biće na tržištu odmah, bez ikakvih provera, registracija, bez posrednika, platformi koje uzimaju svoj procenat itd..
3. Uz takaav sajt, sav fokus treba biti usmeren na marketing i dolaženje do klijenata..
4. Nakon par meseci bi se pokazalo da li je ideja dobra, prihvaćena, šta treba dodatno korigovati i usavršiti, ali najvažnije – podvuci crtu i sagledati broj korisnika. Koliki je, da li raste, koliko njih ostaje, koliko njih odlazi, a koliko njih se vraća ponovo. Uz to, treba ispratiti i broj novih korisnika, kao i medijum preko kog su saznali za web sajt.
5. Time se može ispitati kvaltiet reklame i sredstva preuzmeriti, sa reklame koja nista ne donosi, ne reklamu koja donosi nove klijente.

Takvim pristupom posao raste, širi se, usavršava, a prihodi dolaze s vremnom. Veliki broj klijenata koji se opredeli za web sajt, ostane na takvoj platformi, jer ih u tom trenutku zanima samo rast posla i povećanje prihoda. Primera radi, 1000 korisnika, ako bi mesečno platili po 20e, to bi bilo 20 000e mesecno ili 240 000e godišnje, što je u poređenju sa uloženih 5000€ + proizvoljno za marketing = dobra računica. To je ono što se zove biznis.

Dok biste u prvom slučaju uložili 50-70 hiljada eura, cekali godinu dana da aplikacija izadje na trziste, verovatno jos godinu dana da se svi bagovi isprave i pocnu da nadolaze prvi klijenti. Provereno, ne biste imali vise od 100-200 korisnika prve godine.

Stres, gubljenje strpljenja, vere, energije i nezadovoljstvo mogu mnogo da utiču na sam tog poslovanja. Retko ko je spreman da konstantno ulaže, čak i ako iz godine u godinu gubi, čekajući da posao krene.

Baš zato, uvek savetujemo da se krene sa jefitnijim varijantama, opipa tržište, usavrši proizvod i sačeka profit – pa ako treba da se desi aplikacija, neka je web sajt finansira, a ne banka ili vaša usteđevina.

Za uspeh start up-a je potrebno poznavati: ekonomiju, tržište, psihologiju ljudi, korisnika interneta, samu ciljnu grupu, pa tek onda biti stručnjak iz oblasti željene aplikacije.